Светски дан здравља (7.април), ове године се обележава под слоганом: „Победи дијабетес“.
У свету око 415 милиона људи има дијабетес или шећерну болест. Према резултатима „Истраживања здравља становништва Србије“, у протеклих 10 година број особа са дијагнозом дијабетеса порастао је готово 50%, тако да данас у Србији око 470 000 особа (8,1% становништва) живи са дијабетесом. Ако томе додамо још око 40% оболелих, код којих дијабетес још није откривен, укупан број оболелих од шећерне болести у Србији се процењује на 760 000.
Преко 90% оболелих од дијабетеса у Србији има тип 2 дијабетеса који се развија обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. Последњих година тип 2 дијабетеса није више толико редак ни код млађих особа и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.
Број особа са типом 1 дијабетеса вишеструко је мањи у односу на особе са типом 2 дијабетеса и износи 5-10% пацијената. То никако не умањује његов значај, посебно ако знамо да је тип 1 дијабетеса једно од најчешћих хроничних обољења у детињству. Овај тип болести почиње у детињству најчешће између 10. и 14.године.
Дијабетес је поремећај метаболизма који карактерише дуготрајно повећање шећера у крви, а настаје услед поремећаја лучења хормона инсулина или услед смањеног дејства инсулина, односно комбинацијом ова два фактора.
Постоје различите врсте дијабетеса. Најчешће су Тип 1 и Тип 2. Код типа 1 дијабетеса не постоји способност производње хормона инсулина па се инсулин мора примати од самог почетка, док код типа 2 дијабетеса постоји још увек сопствена производња инсулина, али се не производи у довољним количинама, мање је активан или је осетљивост на властити инсулин снижена. Уколико је ниво шећера у крви већи од нормалног, али још увек није висок као код дијабетеса тип 2, кажемо да се ради о предијабетесном стању.
Фактори ризика за дијабетес тип 1 су присуство неке од аутоимуних болести, наследни фактори, вирусне инфекције и стрес у комбинацији са наслеђем као и мала телесна тежина на рођењу.
Фактори ризика за дијабетес тип 2 су наследни фактори, гојазност, старост преко 45 година, раније утврђен синдром интолеранције глукозе, дијабетес у трудноћи или подаци да је жена родила дете теже од 4кг, хипертензија, триглицериди већи од 2.8 mmol/l и синдром полицистичних оваријума.
Редовна физичка активност, правилна исхрана, одржавање оптималне телесне тежине, довољно сна и редовне посете лекару смањују шансе за настанак дијабетеса тип 2!
За сада, дијабетес тип 1 се не може превенирати, јер се још увек истражују фактори из окружења за које се претпоставља да генеришу процес уништења ћелија које производе инсулин.
Међутим, веома охрабрује чињеница да се променом животних навика може спречити или одложити настанак најчешћег типа дијабетеса, типа 2. Клиничка истраживања су показала да релативно мале промене у стилу живота: усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне телесне тежине смањују ризик за настанак дијабетеса за преко 50%.

КВИЗ: КОЛИКО ЗНАШ О ДИЈАБЕТЕСУ?

1. Гојазност повећава ризик од настанка дијабетеса?

a) Тачно
b) Нетачно

2. Ризик од настанка дијабетеса је већи уколико су родитељи оболели?

a) Тачно
b) Нетачно

3. Људи са дијабетесом тип 1 могу да живе без инсулина?

a) Тачно
b) Нетачно

4. Дијабетес може да изазове бубрежну инсуфицијенцију и слепило?

a) Тачно
b) Нетачно

5. Редовна физичка активност нема утицаја у превенцији дијабетеса?
a) Тачно
b) Нетачно

(Тачни одговори)