Mucanje obično započinje u detinjstvu, između 2 i 5 godine.
Mucanje je poremećaj komunikacije koji uključuje poremećaj ili „disfluentnost“ u govoru osobe.
Mucanje može početi postepeno i vremenom se razvijati ili se može iznenada pojaviti.
Kad ljudi mucaju, osećaju se kao da su izgubili kontrolu nad svojim govornim mehanizmom. Ovaj osećaj gubitka kontrole može biti zbunjujući i neprijatan, a može dovesti do osećaja sramote, anksioznosti zbog govora i straha od ponovnog mucanja.
Mucanje je genetski uslovljeno stanje: pretežno, ako u porodici postoji jedna osoba koja muca, u familiji će biti još jedna osoba koja takođe muca.
Mucanje je povezano sa razlikama u mozgu; to nije samo ponašanje koje deca nauče ili pokupe slušajući druge ljude koji mucaju.
Mucanje je češće kod muškaraca nego kod žena. Kod odraslih, odnos muškaraca i žena je oko 4 prema 1; kod dece je bliže 2 do 1.
Procenjuje se da oko 1% svetske populacije muca, iako oko 5% dece prolazi kroz period mucanja.
Čak 80% male dece koja počinju da mucaju na kraju prestaju da mucaju. Oni koji nastavljaju da mucaju u školskim godinama, verovatno će i dalje mucati tokom svog života.
Mucanje se vremenom značajno razlikuje: Ponekad će ljudi imati periode u kojima mucanje nestaje, a onda se naglo vrati. Ova varijabilnost je normalna.
Ljudi koji mucaju često pokušavaju da izbegnu mucanje, nekada pokušavaju da govore brzo, forsirajući trenutke mucanja ili uopšte ne govore kad se plaše da bi mogli da mucaju. Ova ponašanja zapravo mogu povećati verovatnoću koja će rezultirati sa više mucanja i dovešće do većeg uticaja mucanja na život osobe.
Mucanje se takođe razlikuje u različitim situacijama: ljudi ponekad mucaju, a ponekad malo mucaju. Opet, ova varijabilnost je normalna.
Za ljude koji mucaju, uočljivi poremećaji nisu najvažniji deo stanja. Umesto toga, najviše zabrinjava uticaj na njihov život. Stoga bi se logopedska terapija mucanja trebala usredsrediti na više od tečnosti govorenja; takođe treba da uzme u obzir načine na koje mucanje utiče na život govornika.

Ovde možete da pročitate divnu bajku - Izabela: Bajka o princezi koja je mucala

Zapamtite sedam pravila naše Izabele, princeza koja muca:
1. Ako čujete da neko zamuckuje, nemojte mu se smejati jer će biti tužan.
2. Slušajte ga / je.
3. Ne odbacujte ga / je samo zato što on / ona zamuckuje.
4. Ne mešajte se kad govori.
5. Ne pogađajte reči koje pokušava da kaže, jer ne znate šta
želi da kaže.
6. Ako mu kažete da ne muca, nećete poboljšati stvari. I
dalje će mucati.
7. Igranje je za svakoga i zato svako može da se igra.