Заступљеност жена у одлучивању у органима власти у јединицама локалне самоуправе у Србији је недовољна, а на нивоу месних заједница изузетно ниска, показало је истраживање које је Заштитник грађана спровео током 2017. године, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.
Посебан извештај Заштитника грађана “Заступљеност жена на местима одлучивања и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“ представљен је на скупу у присуству Биљане Илић - Стошић, начелнице Шумадијског управног округа и Гордане Дамњановић, чланице Градског већа за здравствену и социјалну заштиту, а испред Дома здравља Крагујевац скупу је присуствовала помоћница директора за медицинску делатност др Нада Миловановић.
Резултати истраживања спроведених у 143 локалне самоуправе, показују да су само у 12 општина и градова на позицији председника општине односно градоначелника жене. Ситуација није боља ни када је реч о позицији председница скупштина, на којима је 14,4 одсто жена. Учешће жена у саветима месних заједница је 11,4 одсто, док је само пет одсто жена председница савета месних заједница, показао је извештај о заступљености жена на местима одлучивања. изузетно ниска заступљеност жена у саветима месних заједница, a учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти минимално.
На скупу је речено и да наведени подаци указују на недостатке родних политика и недовољне функционалности механизама за родну равнопрвност
Крагујевац је један од градова који има институционализован систем када је реч о родној равоправности. Тренутно се припрема родно одговорни буџет који подразумева програмске активности које доприносе родној равноправности.
Такође, наведено је и да се квоте које прописују да најмање 30 одсто жена буде у органима власти, примењују само тамо где је то законска обавеза, док се на другим местима не примењују. Препорука коју упућује Заштитник грађана је да се законом, којим се уређује родна равноправност, ефикасније уреди остваривање родне равноправности на свим нивоима.