"Она хода сама кроз град – Безбеднији Крагујевац за све" је заједнички подухват Миксер Организације у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији – УНW, уз подршку Британске амбасаде и партнерством пет организација цивилног друштва које ће радити на унапређењу свести о безбедносним изазовима са којима се суочавају жене и девојчице у нашим градовима.

Како би препознали и мапирали све изазове са којима се сусрећу жене и девојчице у нашим градовима, али и све друге сензитивне друштвене групе, креирали смо детаљну анкету чији резултати ће помоћи стручњацима и доносиоцима одлука у будућим правцима уређења и управљања јавним градским површинама.

На овај начин желимо да омогућимо да се да глас женама, нарочито младим, као подршку локалној иницијативи овог града да се препознају сви изазови, лична искуства и тактике које жене развијају како би се што безбедније кретале и користиле свој град као равноправне грађанке.

Резултати анкете приказаће све небезбедне, неуралгичне тачке Крагујевца и омогућити промену механизма како су се жене до сада сналазиле да сигурно стигну до одређене тачке обављајући само обичне, свакодневне задатке (од избора путање, преко симулације телефонског разговора, бибер-спреја до одустајања од одласка негде јер немају пратњу за повратак).

Новостечена знања помоћи ће да се утиче на градске планере и доносиоце одлука да другачије размишљају о заједничким, јавним површинама, тако што ће заједно промишљати и о начинима на које могу да оне просторе који су једнако намењени свима учине једнако доступним свима.

Такође, важан аспект ове иницијативе који обухвата анкета је подизање свести о толеранцији насиља над женама које не мора бити само физичко, већ представља све оне ситуације када се налази оправдање и рационализује било какво насилничко понашање било оно вербално, кроз дискриминацију или директни физички насртај.

Истраживање Женског архитектонског друштва показује да у Србији 80.4% жена обавља додатне породичне обавезе и брине о старијим члановима породице/деци/иде у набавку... што је за 26.2 одсто више него што то чине мушкарци. У руралним деловима, као и на периферијама градова, ова ситуација се додатно компликује још већим ослањањем на јавни превоз, продужени боравак на јавним површинама, као и путовање у вечерњим и ноћним часовима. То јасно говори да жене значајно више корите градску инфраструктуру због чега је битно да се осећају безбедно свуда и у сваком тренутку.

Због тога је изузетно важан увид и осећај безбедности, првенствено жена и припадника осетљивих друштвених група, али и свих грађана који у Крагујевцу живе, раде, школују се или због пословних или породичних веза учестало бораве у овом граду.

Искуства Крагујевчанки као и сет мера и препорука као резултат анкете и низа радионица које ће спроводити у овом граду, послужиће као модел и охрабрење другим градовима Србије да на сличан начин одговоре на безбедносне изазове својих грађанки, знајући да се и у другим урбаним срединама девојке и жене суочавају са истим проблемима.