Служба за здравствену заштиту предшколске деце пружа здравствене услуге деци од рођења до поласка у школу, што обухвата око 12.000 деце.
Развојно саветовалиште припада Служби за здравствену заштиту предшколске деце. Чланови тима Развојног саветовалишта баве се превенцијом, детекцијом, дијагностиком и терапијским радом са децом предшколског узраста која имају развојне тешкоће или поремећаје у областима психомоторног, социо-емоционалног, говорно-језичког, когнитивног развоја или у усвајању адаптивних вештина.
Развојно саветовалиште је смештено у Централном дечијем диспанзеру у ул. Змај Јовина бб (круг УКЦ Крагујевац). Број телефона Развојног саветовалишта, где можете заказати отварање картона, преглед и добити све потребне информације, је 064/84 924 05.

1. ЦИЉ РАДА

1.1. Превентивни здравствено – васпитни рад са свом децом која имају пролазне развојне сметње.

1.2. Рано откривање и праћење деце рођене са ризиком, рана дијагностика и рана интервенција ради спречавања развојних сметњи.

1.3. Систематски прегледи деце од рођења до поласка у први разред основне школе.

1.4. Указивања помоћи родитељима да лакше схвате и прихвате проблем и евентуалну последицу касније у одрастању детета.

1.5. Обука родитеља у стицању вештина за стимулацију психомоторног развоја детета, као равноправног члана тима у борби за спречавање или ублажавање евентуалних последица.


2. ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ

2.1. Садржај рада Развојног саветовалишта је део превентивног програма који се састоји од дијагностике, праћења и терапије деце са проблемима и поремећајима у развоју, од рођења до 7 године.

2.2. Откривање деце са факторима ризика (контрола и праћење раста и развоја и обезбеђивање стимулативних третмана).

2.3. Рад са децом са психосоцијалним проблемима.

2.4. Рано откривање психомоторних, емоционалних, сензорних, говорних и сазнајних поремећаја и код деце која нису имала ризик на рођењу.

2.5. Систематски прегледи и терапијски поступци логопеда, као и терапијски поступци и саветовање психолога и педагога.


3. ДЕФИНИЦИЈA

3.1. Нормалан развој је онај који је типичан, уобичајен, очекиван за узраст и без абнормалности. Просечан узраст је рачунски добијена вредност (норма) око које се остале вредности подједнако групишу.

3.2. У описивању незадовољавајућег развоја најчешће се користе термини „успорен развој“, „ретардација“ и „дисхармоничан развој“.

3.3. Дете са успореним развојем развија се спорије од очекиваног и због тога касни у односу на децу свог узраста. Постоји могућност да деца успореног развоја надокнаде заостајање у развоју и сустигну децу свог узраста, али је за то неопходно да се развој одвија бржим темпом од нормалног за дати период.

3.4. Ретардација (немогућност учења - „learning disability“) је израз који означава да је достигнути ниво развоја значајно испод очекиваног за узраст, и да је мало вероватно да се нормални развој може достићи, чак и под претпоставком да се развој одвија убрзаним темпом.

3.5. Дисхармоничан развој означава да постоји заостајање или неуобичајеност у развоју појединих области које чине личност детета (психомоторика, говор, осећања, интелигенција) док су остале функције нормалне или приближне за узраст. Овде спадају тешкоће везане за развој говора (развојне дислалије и дисфазије), психомоторике (психомоторно нестабилно дете, развојне диспраксије и дисграфије), затим сметње у сазнајној области (развојне дисгнозије, дискалкулије, дислексије, дисортографије), и у осећајној области (интелектуална инхибиција, елективни мутизам). Глобалан несклад који захвата све области личности детета назива се општом развојном дисхармонијом, која, према Десетој међународној класификацији болести (МКБ-10) спада у такозване первазивне поремећаје развоја, међу које се убраја и аутизам и аутизму слични поремећаји.


4. ОДГОВОРНОСТ

4.1 Одговоран за контролу спровођења рада Развојног саветовалишта је Дом здравља Крагујевац и Републички фонд за здравствено осигурање.

4.2 Одговорни за спровођење процедура су начелник, шеф Развојног саветовалишта, сви здравствени сарадници који учествују у процесу рада Развојног саветовалишта и главна сестра службе.


5. ПОСТУПАК

5.1. Породица, односно дете, може бити упућено у Развојно саветовалиште од стране изабраног педијатра након обавезних систематских прегледа или на захтев родитеља. Преглед у Развојном саветовалишту се заказује путем телефона 064/8492405 или лично (у Централном дечјем диспанзеру), уз добијени упут (са термином код изабраног лекара или без термина).

5.2. У Развојном саветовалишту је заступљен тимски рад, а чланове тима чине: педијатар, 5 логопеда, 2 дефектолога, психолог, педагог и медицинска сестра. Рад се одвија свакодневно у две смене од 7 – 20 часова.

5.3. Педијатар обавља прве и контролне прегледе средом после подне, сваке недеље. Здравствени сарадници подељени су у два тима, у две смене. Један тим чине 2 логопеда и психолог, а други тим чине 2 логопеда и педагог.

Списак запослених у Развојном саветовалишту:

др Весна Станисављевић, педијатар 
Данијела Крунић, логопед
Марина Марковић, логопед
Сандра Михаиловић Радојевић, психолог
Весна Бараћ Миладиновић, логопед
Ивана Пантовић, логопед
Бојана Миковић, педагог
Нела Живановић, виша медицинска сестра
Вања Станковић Лојаница – дефектолог-логопед,
Душица Павловић – медицинска, тимска сестра,
Јована Милосављевић – дефектолог,
Вања Савић – дефектолог-олигофренолог

5.4. Систематски прегледи и терапијски поступци логопеда, као и терапијски поступци и саветовање психолога и педагога се обављају свакога дана.
Родитељи долазе сами и са дететом на разговор-саветовање због развојних тешкоћа детета: храњење, спавање, играње, регулисање и контрола навика у пражњењу столице и мокраће, савладавање школских и ваншколских вештина, говор, муцање и тикови, проблем пажње, љубомора, непослушност и слично.
Начин на који се Ваше дете понаша, игра, учи и говори даје важне податке о његовом развоју. Развојне прекретнице чине радње које већина деце може да изврши у одређеном узрасту

5.5. Дијагностички поступак
- анамнеза (лична,породична)
- утврђивање статуса; уз адекватну примену савремених средстава и метода за
стручну клиничку процену и дијагностику.
- утврђивање дијагнозе и планирање третмана
- синтеза прегледа и писање дијагностичког закључка, мишљења о прогнози и
одређивање поступака у третману
- извођење инструменталних терапијских поступака употребом електроакустичких апарата (2 Берингер апарата, 3 сета логопедских сонди, 2 логофона и 2 Ксафа апарата)
- рад на регистровању и депоновању података

5.6. Терапијска процедура

Терапијска процедура се спроводи развијањем свеобухватног приступа за одређено дете са пролазним развојним проблемима, применом техника које ће бити најбоље за то дете. Примењује се концепт индивидуалног развоја и индивидуалног терапијског плана.

5.7. Општи задаци са подручја здравствено-васпитне делатности:
- организовање и извођење стручног рада по подручјима
- учествовање у изради концепта здравствено-васпитног рада
- активно учешће у изради годишњих, средњерочних и других планова на подручју здравствено-васпитне делатности
- праћење учинка метода и облика здравствено-васпитног рада и увођење нових
- ангажовање на увођењу и примени иновација техничка и друга помагала у
извођењу здравствено-васпитног рада
- сарадња са организацијама, заводима, институтима и матичним образовним
институцијама одговорним за извођење здравствено-васпитног рада
- суделовање у припреми полазних основа за друштвено договарање
- проучавање стручне литературе за своје подручје рада, перманентна стручна
усавршавања у оквиру радне организације и других надлежних институција


6. ЗАПИСИ

6.1 Картон пацијента у Развојном саветовалишту, здравствени картон пацијента, картон пацијента у електронској форми, дневни протокол о спровођењу прегледа и терапијских поступака, протокол о индивидуалном здравствено – васпитном раду, регистар отворених картона.

7. ДОКУМЕНТАЦИЈА

7.1. Стручно методолошко упутство за спровођење примарне здравствене заштите

7.2. Национални програм здравствене заштите жена, деце и омладине

7.3. Службени гласник РС